Delphi

Delphi je programski paket namenjen kreiranju Windows aplikacija (programa) za personalne računare. Krajnji proizvod Delphi-ja je izvršni program koji rešava zadatke zbog kojih je kreiran. Delphi koristi programski jezik koji je modernizovana verzija Pascal-a poznata pod imenom objektni Pascal.

Prva verzija Delphi-ja nastala je 1995. kao direktna posledica pojave Windows-a   95.  Od tad je Borland objavio 8 verzija, od kojih je svaka naredna uključivala mogućnosti predhodnih i donosila nešto novo u postupku rešavanja zadataka.

Simboli  koji se  koriste u Delphi programskom jeziku su isti kao i u programskom jeziku Pascal.

SLOVA

engleski alfabet: A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z, a, b, c, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, v, w, x, y, z,

CIFRE: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

SPECIJALNI ZNACI: + – * / = < > [ ] . , ; : ^ ( ) ‘ { } znak za prazninu, znak za enter, znak za tabulaciju, itd.

REZERVISANE REČI

and, array, begin, case, const, div, downtt, do, else, end, file, for, function, goto, if, in, label, mod, nil, not, of, or, procedure, program, record, repeat, set, then, to, type, until, var, while, with.

Rezervisane reči imaju uvek isto značenje.

IMENA ILI IDENTIFIKATORI

Imena ili identifikatori se koriste za označavanje osnovnih objekata jezika: promenjivih, konstanti, tipova, funkcija i procedura.

Ime u Pascal-u može biti sastavljeno samo od brojeva i slova. PRVI ZNAK MORA BITI SLOVO.. Za ime se ne sme koristiti znak za prazninu koja može biti zamenjena podvučenom crtom. Ne sme da se koriste rezervisane reči, ni standardna imena koja se koriste za označavanje standardnih funkcija (abs, sin, cos, sqr, trunc…) i za standardnih  tipova podataka (integer, real, string…).

Primeri:

ispravno: x ,  x1,  broj,   broj_prvi,   br3333

neispravno: 3b,    broj-1,   real,     array,     x+y

BROJEVI

U Pascal-u se koristi dekadni zapis za predstavljanje brojeva koji mogu biti celi i realni. Kod pozitivnog broja se može izostaviti znak +.

Celi brojevi: niz cifara ispred kojeg može da stoji znak + ili -. Npr +2,3,-456…

Realni brojevi: kod predstavljanja realnog broja može da se koristi zapis sa fiksnom decimalnom tačkom ili sa pokretnom decimalnom tačkom.

Fiksna decimalna tačka: 4.23, -0.234, 0.7

Realni brojevi sa fiksnom tačkomse sastoje od celog dela, razlomljenog dela (decimale) i tačke koja ih razdvaja. Zapis ne sme da počinje i da se završava decimalnom tačkom.

Pokretna decimalna tačka: 1.5E9      3.5E-6 -0.5E4

Simbol E se čita “pomnožiti sa 10 na”, a  koji je stepen u pitanju predstavlja broj  iza E. Npr. E2 znači 10²,  E-2 znači 10^-2 i sl. Ovaj zapis se koristi za vrlo male ili vrlo velike brojeve.

Primeri:

2.3E5	2.3*105=230000   23E4
0.2E-4	0.2*10-4 =0.00002     2E-5
123.55E6	123.55*106 =123550000    1.2355E8
0.5E-10	0.5*10-10 =0.00000000005     5E-11
-1.6E2	-160

SEPARATOR

Separator ima ulogu da pokaže gde je kraj jedne naredbe i početak sledeće. Ulogu separatora u Pascal-u ima ;

KOMENTAR

Komentar se piše radi bolje razumljivosti programa. Može se pisati bilo gde u programu i ni na koji način ne utiče na tok programa. Komentar se piše u velikim zagradama { , } ili (* , *).

APSTRAKCIJE PODATAKA I PROSTI TIPOVI PODATAKA

Pod tipom podataka se podrazumeva  skup vrednosti koje može dobti neka promenljiva  i skup operacija  dozvoljenih  nad datom promenljivom. Svaka promenljiva se definiše tipom.

Tipovi podataka mogu biti

• Prosti (skalarni ili standardni) : celobrojni (integer), realni (real), logički (boolean) i znakovni (char)
• Složeni (strukturirani)

Prosti tipovi se ne mogu razlagati na elementarnije tipove i predstavljaju osnovu za građenje složenih tipova.

Logički tip podataka (boolean)

– standardni tip koji definiše podatke koji mogu imati vrednost logičkih konstanti true i false

Operacije: NOT, AND, OR

Relacije:

=, <, >,<= (manje ili jednako), >= (veće lili jednako), <> (različito)

važi:

false<true

false=0, true=1

Celobrojni tip podataka (integer)

Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva.

Skup celih brojeva je skup koji obuhvata sve prirodne brojeve, nulu (0), kao sve negativne brojeve (prirodni brojevi sa predznakom -). Celi brojevi ne smeju imati decimalni nastavak. Svii prirodni brojevi se nazivaju pozitivni celi brojevi, 0 je neutralan broj, a brojevi manji od 0 se zovu negativni celii brojevi. Negativni brojevi imaju ispred predznak minus (-) i oni su manji od 0. Pozitivni brojevi imaju predznak plus(+), koji se ne piše i oni su uvijek veći od 0.

Operacije:

1) sabiranje (+)

2) oduzimanje (-)

3) množenje (*)

4) DIV (celobrojno deljenje)

5) MOD (ostatak celobrojnog deljenja)

Funkcije:

Sqr(x)  – kvadrat broja x

Abs(x) – apsolutna vrednost

Succ(x)-sledbenik broja x

pred(x) –predhodnik broja x

Relacije:

=, <, >,<= (manje ili jednako), >= (veće lili jednako), <> (različito)

Realni tip podataka (real)

Podskup skupa realnih brojeva.

Operacije nad realnim operandima koje daju relan rezultat:

1. Množenje (*)
2. Deljenje( /)
3. Sabiranje (+)
4. Oduzimanje (-)

U ovim operacijama jedan operand može biti ceo broj. Ako je izraz sastavljen od celobrojnih i realnih vrednosti, rezultat je realan broj.

Funkcije

• koje daju realne vrednosti:
  • Abs(x)
  • sqr(x)
  • sin(x)
  • cos(x)
  • arctan(x)
  • ln(x)
  • exp(x)
  • sqrt(x)
  • Frac(x) vraća razljomeni deo x;  frac(1.23)=0.23

• koje daju celobrojne vrednosti:

– Trunc(x) -izdvaja celobrojni deo realnog broja

trunc(3.236)=3    trunc(-1.15)=-1

– Round(x)- matematičko zaokruživanje

   round(4.678)=5    round(-5.35)=-5

Pogledajte ostale tekstove vezane za Delphi (Lazarus):

Izbor slučajnih brojeva

Naredbe ciklusa

Komponente izbora