Na redovnom času ste imali prilike za čujete, vidite i provežbate rad u programu Camtasia Studio 7.
Najverovatnije ste od predmetnog profesora već dobili zadatke i objašnjenje kako ćete biti ocenjeni iz ove oblasti (ako još uvek niste, dobićete uskoro), pa s tim u vezi, na linku ispod imate detaljno obajšnjenje za rad u pomenutom programu, kako biste što bolje i uspešnije savladali trenutno gradivo.
Camtasia studio je, pre svega, program za pravljenje tutorijala koji se može koristiti i za ne mnogo zahtevne obrade video snimaka. Ovaj program omogućava jednostavno sečenje i zumiranje videa, kombinovanje sa slikom a poseduje i opciju slike u slici (picture in picture – PIP).
Jednostavan je i rad sa zvukom, možete snimiti naraciju, lako dodati nove zvukove i/ili odvojiti, obraditi originalni zvuk videa. Interesantna opcija programa je i dodatak za Power point, preko kog možete snimiti vaše prezentacije.
Program možete skinuti sa sajta http://www.techsmith.com i možete ga koristiti besplatno 30 dana. Trenutno je aktuelna verzija Camtasia studio 8.
Sam sajt, sem download-a programa, nudi i gomilu odlično odrađenih tutorijala za rad sa programom.
Pri prvom pokretanju programa otvoriće vam se početni projekat (možete mu i kasnije pristupiti Help – Open Getting Started Project) .Osim što je primer Camtasia projekta to je i tutorijal za korišćenje samog programa.
Inače, prilikom pokretanja programa otvara vam se prozor dobrodošlice sa sledećim stavkama:
Uputstva za korišćenje programa u pdf formatu i video tutorijale imate na http://www.techsmith.com/tutorial-camtasia.html.
Obratite pažnju da izaberete tutorijale za odgovarajuću verziju programa (verzija 7 ili 8).
U samo programu postoji i odličan Help koji možete da otvorite preko menija ili pritiskom na funkcijski taster F1.
Najopštije rečeno, video zapis je elektronski medijum za snimanje, kopiranje i emitovanje slika u pokretu. Video je u stvari serija slika koje se prikazuju jedna za drugom velikom brzinom. Svaka pojedinačna slika u video zapisu se naziva frejm (Frame).
Sama video tehnologija je prvi put razvijena za televizije koje su koristile sistem katodnih cevi za prenos slike. Tako su, 1951. godine, korišćenjem prvog video rekordera, prvi put snimljene “žive slike” koje su emitovale televizijske kamere, direktnim konvertovanjem elektronskih impulsa kamere u odgovarajući format koji je bio uskladišten na magnetsku video traku.
Naravno, kako je tehnologija napredovala, napredovao je i razvoj video signala i njegovo prikazivanje, pa danas imamo najsavremenije televizore i video zapise koji nam pružaju mogućnost reprodukovanja video zapisa gotovo savršene čistoće i neverovatnog kvaliteta.
Osnovna podela video zapisa
Video zapis se može podeliti na dve velike kategorije: analogni i digitalni video.
· Kod analognog videa vrši se proces kodiranja tako što se video i audio signal snimaju u jedan kompletan frejm (modulaciju), dok sa druge strane postoji uređaj koji prima, tumači i razdv
aja signale na audio i video i nakon toga ih prikazuje na krajnjem uređaju (proces demodulacije). Ovaj proces vrlo često rezultira gubitkom kvaliteta video zapisa.
· Sa druge strane, digitalni video ostaje digitalan (koristi se binarni sistem, 0 i 1) jer se u podacima opisujue boje i osvetljenje za svaki pojedinačni frejm. Kada se završi celokupan proces transmisije, ne postoje nikakvo prevođenje, konvertovanje, već se isporučuju čisti, nepromenjeni podaci.
Aspect ratio
Aspect ratio videa zapravo predstavlja proporcionalni odnos između njene širine i visine. Zapravo, opisuje dimneziju video platna i dimenziju elemenata slike u videu. Recimo, Ascpet ratio kod tradicionalnih televizora je 4:3, kod televizora i monitora novije generacije je to 16:9 itd. Na prikazanoj slici, možete videti koji sve Aspect ratio formati postoje.
Formati analognog i digitalnog videa
Formati analognog videa:
· NTSC TV (crno-beli signal, emitovan 1941.)
· NTSC TV (color signal, emitovan 1953.)
· 1”Real-Real
· U-Matic
· VHS
· S-VHS
· Betamax
· Hi-8
· BetaCam
Kada je reč o digitalnom video zapisu, potrebno je praviti razliku između formata videa i različitih tipova kompresije u vidu kodeka. Kompresija predstavlja zapravo, smanjivanje kvaliteta slike, kako bi se smanjila originalna veličina video zapisa, koji vrlo često znaju biti preveliki i samiim tim nepraktični za skladištenje.
Formati digitalnog videa:
· VCD
· SVCD
· DVD
· HDD VD/HDTV
· WMV
· MOV (Quick-Time)
· RM (Real-Media)
· AVI/DV
Najkorišćeniji kodeci za kompresiju:
· Motion JPEG
· Motion Picture Experts Group – 1 (MPEG – 1)
· MPEG – 2
· DivX/Xvid
· H.264
· MKV
· MPEG – 4
Broj frejmova po sekundi kod digitalnog videa
Brzina frejma predstavlja broj fotografija po jedinici vremena u okviru videa. Taj broj varira u opsegu od 6 ili 9 frejmova po sekundi za stare mehaničke kamere, pa sve do trenutno rekordnih 2564 frejma po sekundi kod profesionalnih kamera današnjice.
Kod video zapisa modernog doba, najčešći broj frejmova po sekundi je 25 za područja Evrope, Azije, Australije, a za područja Japana, Kanade i USA, to je 29.97 frejmova po sekundi. Kod današnjih modernih video zapisa, recimo, 60 frejmova po sekundi se koristi za HD video zapise.
Na ovom linku možete pogledati video zapis koji je snimljen najsavremenijom kamerom, sa neverovatnih 2564 frejma po sekundi:
Programi za obradu videa nazivaju se video editori. Kao i ostali programi tako i video editori postoje u raznim varijantama, od besplatnih (free) do licenciranih skupih; od jednostavnih za početnike do složenih profesionalnih programa.
Pogledajte listu koja preporučuje neke besplatne video editore:
18 najboljih besplatnih video editora
Na sledećoj stranici imate spisak raznih video alata (uključujući i video editore):
Jedan od preporučenih programa sa ovih listi je Windows Movie Maker, koji je u starijim verzijama bio jedna od aplikacija koje su išle uz operativni sistem. Sada se ovaj program priključuje Live aplikacijama i možete ga besplatno preuzeti sa Microsoft lokacije.
Program je jednostavan za instalaciju i korišćenje sa pristojnim uputstvom.
Za ozbiljan rad sa videom koriste se profesionalni video editori kao što su: Adobe Premiere Pro, Sony vegas Pro, Final Cut Pro, EDIUS, Avid Media Composer…
Učimo informatiku 2 